Koliko su smrdibube zapravo štetne?

180

Stručnjaci za dezinsekciju iz firme Eco-Protect iz Beograda navode da je poslednjih godina došlo do prave invazije smrdibuba, kako u Beogradu, tako i u ostatku zemlje.

U toplom delu godine ih je bilo nebrojeno mnogo, a pored svih mera opreza u vidu fizičkih barijera, našle su način da se usele i u ljudske domove. Koje je poreklo ovih neobičnih insekata, otkud u našim krajevima i koliko su zapravo štetne, objasnićemo vam u nastavku teksta.

Smrdibube, izgled i karakteristike

Smrdibube ili smrdljivi martini, kako ih popularno nazivaju, pripadaju porodici Pentatomidae. Veličine su od 120 do 170 mm, a u bojama mogu varirati od svetlo zelene do mrke braon. Ženke su veće od mužjaka. Telo im je u obliku štita, na abdomenu se ističu crne tačkice, a krila koja se nalaze s bočnih strana abdomena prekrivaju ceo trup. Na glavi su visoko pozicionirane petosegmentne antene.

Karakteriše ih ispuštanje neprijatnog mirisa, po kojem su i dobile naziv. Životni vek smrdibuba je od 60 do 75 dana.

Razmnožavanje smrdibuba

Ženke mogu da polažu jaja već tri nedelje nakon što su formirane kao odrasle jedinke. Jaja polažu u jajnim grupama, a jedna ženka može da položi do dve jajne grupe. Jaja su čvrsto vezana jedno za drugo, kao i za podlogu. Bele su ili svetlo žute boje, a kako prolazi period inkubacije, postaju svetlo roze boje.

Za inkubaciju je potrebno pet dana u toplom delu godine, dok je u rano proleće i kasnu jesen potrebno do tri nedelje. Jedna ženka tokom svog životnog veka položi do 260 jajnih grupa.

Zastupljenost smrdibuba

Na našim prostorima najučestalija je pojava dve vrste smrdibuba, a to su mramorna i etiopska zelena smrdibuba.

Mramorna smrdibuba je u Srbiji registrovana 2016. godine, navode stručnjaci iz firme Eco-Protect iz Beograda. Njeno prisustvo je primećeno i ranijih godina, ali 2016. se populacija mramorne smrdibube upetostručila u odnosu na prethodni period. Njeno poreklo vodi iz jugoistočne Azije, a smatra se da se da je do Srbije došla transportom biljaka. Mramorna smrdibuba je tropska vrsta i voli toplu klimu, te je upravo zbog toga najviše susrećemo tokom leta na ovom podneblju.

Zelena etiopska smrdibuba takođe vodi poreklo iz Azije. Sličnih je karakteristika kao i mramorna, a u Srbiji je prvi put zabeležena pre desetak godina.

Smrdibube moraju da prođu period adaptacije na novo podneblje, na kojem se naseljavaju. Period adaptacije može potrajati i do 30 godina, a tada se učestalo razmnožavaju, kako bi opstale i ukorenile se na novom tlu.

Koji je razlog enormne brojnosti smrdibuba?

Smrdibube vole toplu klimu. U Srbiji, poslednjih godina, zima stiže sve kasnije. Miholjsko leto zna da potraje i do novembra, što smrdibubama izuzetno pogoduje. Sa padom temperature, hladnijim jutrima i večerima, smrdibube kreću u potragu za toplim mestom gde bi u hibernaciji mogle provesti zimu. Upravo to je razlog što sve češće rojeve smrdibuba viđamo i u zatvorenim, unutrašnjim, prostorima.

Njihovi prirodni neprijatelji su ptice, ose i gušteri, koji se hrane smrdibubama. Ovih životinjskih vrsta u Srbiji ima sve manje, naročito u gradovima, te je prirodno smanjenje štetne populacije smrdibuba otežano.

Šteta koju nanose smrdibube

Sve vrste smrdibuba su biljojedi, navodi tim za dezinsekciju Eco-Protect iz Beograda. Hrane se biljnim sokovima raznih vrsta voća i povrća, koja imaju tanku zaštitnu opnu, kao što su paprika, paradajz, breskve, kajsije itd. Hrane se i baštenskim cvećem i ukrasnim biljem. Prilikom procesa hranjenja, smrdibube probijaju i gule zaštitnu opnu ploda, a zatim isisavaju hranljive sokove. Hraneći se na ovaj način, one ostavljaju veliku štetu na poljoprivrednim kulturama, jer svi plodovi koje načnu ubrzo zatim propadaju.
Smrdibube su po ljude i životinje epidemiološki bezopasne. Njihovo prisustvo je uznemirujuće, a fizičko uništavanje dovodi do lučenja izuzetno neprijatnog mirisa, koji privlači druge smrdibube. Njihov urin ostavlja fleke po nameštaju i površinama na kojima se kreću. Iako su po ljude bezopasne, smrdibube mogu prenositi viruse na biljke, stoga su po poljoprivredna dobra izuzetno štetne i neophodno je smanjiti njihovu štetnu populaciju.

Kako smanjiti štetnu populaciju smrdibuba?

Invazija smrdibuba na stambene prostore kreće u rano proleće, a traje do kasne jeseni. U ovom periodu godine, smrdibube su u potrazi za zaštitom od hladnoće i traže način da prodru u ljudske domove. Domaćice ih često same unesu spolja, zajedno sa saksijskim cvećem ili dvorišnim elementima. U kućama i stanovima sakrivaju se u dovratcima, okvirima prozora, šupljinama u lajsnama, pukotinama.

Ubijanje smrdibuba se ne preporučuje, zbog neprijatnog mirisa koji ispuštaju u obilnim količinama, a koji je maltene satima nemoguće izvetriti. Najbolji način prevencije jesu fizičke barijere. Na prozore i vrata potrebno je staviti zaštitne mreže, koje će onemogućiti useljavanje smrdibuba.

Ukoliko su našle način da prodru u vaš dom, smrdibube možete pokušati da eliminišete. Izolujte jednu svetiljku u mračnoj prostoriji, a ispod nje stavite činiju sa jakim rastvorom sapunice. Smribube, kao i svi ostali insekti, vole jako svetlo i na njega lete. Ošamućeni jakim izvorom svetlosti, pašće u činiju sa sapunicom i udaviće se.

Ako populacija smrdibuba u vašem domu ili okućnici predstavlja pravu najezdu, ovakvi trikovi neće pomoći. Tada je dezinsekcija jedini spas. Stručnjaci iz firme Eco-Protect iz Beograda navode da je na smrdibube potrebno primeniti insekticide širokog spektra delovanja. Takvi insekticidi će ih zasigurno suzbiti, a ekološki su prihvatljivi i potpuno bezopasni po decu, odrasle i životinje.